Danas sam dobila poklon. Prevremeni, za rodjendan. Neko ko ga je poslao nije računao da će kutija prevaliti hiljade kilometara za samo tri dana. Ni moj poštar se nije nadao da će biti poslužen koka kolom. A ni ja se nisam nadala da će mi ta kutija izazvati gadan osećaj koliko smo zapravo svi udaljeni jedni od drugih ovim kompjuterima, koji su isprva bili smišljeni da zbliže ljude. Sada znam da nisam čovek tehnologije i da volim samo ono što ruke mogu da naprave. Ovaj blog ne prave ruke...ovaj blog je samo metrički skup neopipljivih impulsa i stoga ga ne smatram dragim. Neki blogeri mi sve više liče na botove.